Kapoera ili Capoeira je afro-brazilska veština koja u sebi povezuje elemente borilačkih veština, muzike i plesa.
Nastala je u Brazilu verovatno iza 16. veka a njeni tvorci bili su afrički robovi koji su u to vreme nastanjivali ovu zemlju.
Iako mnogi smatraju da je ova kombinacija veština nastala kao rezultat želje robovskog stanovništva da izrazi svoju slobodu, njena stvarna originalna svrha je do danas nepoznata. Ipak, prilično je izvesno da je barem jednim delom ova veština služila u odbrambene svrhe.
Sama reč "capoeira" najverovatnije dolazi od naziva "kokošja borba" kog su afrički crnci u Brazilu u početku koristili za svoju veštinu jer na portugalskom ova reč znači doslovno "kokošinjac". Ipak, osim ovog, postoji još jedno moguće objašnjenje koje kaže da reč "capoeira" potiče od reči " kaá " (list ili biljka)uzete iz domorodačkog jezika Tupi-Guarani te reči "puéra" (oznaka za nešto što je postojalo u prošlosti) čime se dobija naziv "Nekadašnja šuma".
Kapoera čuva elemente različitih afričkih borbenih stilova te im pridružuje elemente tradicionalnih brazilskih plesova. Različiti uticaji i elementi od kojih je ova veština satkana vrlo su vešto isprepleteni i uklopljeni u celinu pa je nemoguće govoriti o brazilskoj ili afričkoj veštini, o borilačkoj veštini ili plesnoj tehnici; Kapoera je kompaktna veština koja objedinjuje različite elemente i povezuje tradiciju dvaju kontinenata.
Razlog za stvaranje veštine koja predstavlja pomalo neobičnu kombinaciju plesa i borbe po mnogima je želja porobljenog crnačkog stanovništva da se i "nasiljem" i zabavom podjednako bori protiv potlačenosti.
Dugo nakon što se pojavila, ova veština je u Brazilu bila zabranjivana a njeno praktikovanje kažnjavano. I pored pretnji kaznama, Kapoera je izrasla u jedan od najprepoznatljivijih simbola otpora ropstvu a zvanični policijski izveštaji kažu da je 31% crnaca uhapšenih tokom 1857. i 1858. godine, uhapšeno upravo zbog praktikovanja Kapoere dok ih je svega 10.7% uhapšeno zbog bekstva. 1890. godine, zvaničnim aktom tadašnjeg brazilskog predsednika, Kapoera je strogo zabranjena u celoj zemlji a njeno praktikovanje kažnjavalo se drakonskim kaznama. Ipak, i pored pretnji, ova je veština preživela i postepeno izrastala u akademsku veštinu da bi konačno, 1930. godine, doživela ukidanje zabrane. Već 1932. godine otvorena je i prva zvanična škola Kapoere.
Danas se uglavnom deli na dve osnovne škole: Capoeira Angola i Capoeira Regional.
Učenje Kapoere podeljeno je u nekoliko segmenata. Svaki segment sa sobom nosi određeni stepen tj. rang.
Iako mnoštvo različitih stilova automatski nosi i razlite sisteme rangiranja, standardni sistem rangiranja podrazumeva sledeće kategorije: "aluno" ili student (rang koji se stiče nakon inicijacije u veštinu), "graduado" ili svršeni student, "formado" ili formirani praktikant, "professor" odnosno učitelj te konačno "mastre" tj. majstor veštine.
Kod praktikovanja Kapoere, učesnici formiraju krug ("roda") i smenjuju se u aktivnostima koje se svode na sviranje muzičkog instrumenta (kao što je Birimbau), pevanje te ritualne sparing borbe u centru kruga. Borbe podsećaju na fluidne akrobatske vežbe s mnoštvom kompleksnih zahvata (od kojih su neki obaranje, udarci laktovima, glavom i sl.).
Kapoera se ne fokusira na napad koliko na veštinu i spretnost. Učesnici često izvode tek polovične zahvate a snaga napada prilagođava se protivnikovoj izdržljivosti i spretnosti.
Ginga (doslovno ljuljanje ili njihanje napred-natrag) najvažniji je pokret u Kapoeri. Kapoera Angola i Kapoera Regional imaju svaka svoju prepoznatljivu formu ginge. Zajednički elemenat ovih dveju vrsta ginge je kretnja koja se postiže postavljanjem stopala u širini ramena te pomeranjem jedne noge unazad a zatim opet prema osnovnom položaju opisujući pritome trougao po zemlji. Svrha ovog pokreta prvenstveno je pripremanje tela za ostale zahvate.
U gingu je uključen i ostatak tela; koordinacija rada ruku važna je kod održavanja ravnoteže i sprečavanja padova tokom napada, mišići torza aktiviraju se prema potrebama borbe i stila borbe a adekvatno naginjanje tela pomaže kod izbegavanja udaraca i stvaranja prilike za napad. Celokupno kretanje uvek mora pratiti ritam koji zadaje muzički instrument.
