Kuglanje je sport u kom takmičari kotrljanjem teške kugle po ravnoj površini nastoje pogoditi set čunjeva postavljenih na drugom kraju kuglačke staze. Primitivni oblici ovog sporta najverovatnije su postojali već u III. ili IV. veku nove ere na teritoriji današnje Nemačke ali i u antičkoj Finskoj i Jemenu. Prva standardizovana pravila objavljena su 1895. godine u Njujorku.
Danas postoji nekoliko tipova kuglanja koji se međusobno razlikuju uglavnom po broju čunjeva koje igrač kuglom treba oboriti.
Kuglanje spada u anaerobne sportove (kao i hodanje, podizanje tegova i sl.) te ubrzava sagorevanje kalorija i aktivira i izrađuje mišićne grupe koje se ne aktiviraju često. Savijanje i istezanje tokom kuglanja izuzetno je dobro za vezivna tkiva, ligamente, mišiće ruku, zatim za oblikovanje tela i gubitak prekomerne te održavanje zadovoljavajuće telesne težine. Sem poboljšanja zdravlja i bolje telesne spremnosti, kuglanje većini praktikanata donosi nova prijateljstva, druženje i uči ih boljoj socijalizaciji, ekipnom duhu i otvorenosti zbog čega mnogi psiholozi ovu aktivnost smatraju izuzetno važnom za modernog čoveka i psiho-socijalnu korist koju ona donosi pojedincu stavljaju čak ispred fizičke.
Ova aktivnost izuzetno je cenjena i kod osoba s invaliditetom.
Naravno, kao i u svakom drugom sportu, i u kuglanju postoji opasnost od povreda ali, uz fokusiranost, stalnu fizičku aktivnost i ispravno zagrevanje pre svakog meča, one se mogu sprečiti. Važno je pre početka igre proveriti đonove obuće i ukloniti sve lepljive objekte kako bi se sprečili padovi. Neke kuglane nude mogućnost iznajmljivanja specijalne kuglačke obuće. Osobe koje smatraju da težina kugle stvara preveliko opterećenje za njihove ručne zglobove, kuglu mogu držati i bacati (kotrljati) s obe ruke. Pre bacanja kugle jednako kao i kod podizanja kugle s tla ili držača, savet je da se noge lagano saviju u kolenima kako bi se izbegle povrede kičme. Takođe je preporučljivo pre početka kuglanja zagrejati šake i prste laganom vežbom.
Vrste kuglanja
Kao što je već pomenuto, kuglačke discipline se uglavnom razlikuju po broju čunjeva.
- igra s 10 čunjeva : u ovoj se verziji igre koriste najmasivniji čunjevi i kugle najvećih dimenzija s rupama u koje se umeću prsti kako bi se kugla lakše držala i zakotrljala. Ova verzija igre izuzetno je popularna u severnoj Americi. Igra se u deset krugova ili rundi a u svakom krugu svaki igrač kuglu baca po dva puta..
- igra s 9 čunjeva : mnogo je popularnija u Evropi. U ovoj se verziji koriste kompaktne kugle izrađene od homogene mase i bez šupljina, nešto manjih dimenzija od onih kakve se koriste u kuglanju s 10 čunjeva. Čunjevi su takođe nešto manji a na njihov vrh su uglavnom pričvršćene strune kojima se lakše podižu i slažu u početnu poziciju.
Osim gore pomenute dve verzije, postoje još i ređe viđane "candlepin" (u kojoj su čunjevi vitki i izduženi te podsećaju na sveću), "duckpin" (s čunjevima patkastog, zdepastog oblika) i "fivepin" (s čunjevima veličine između prethodne dve varijante).
Kuglane, oprema i pravila
Konstrukcija kuglačke staze kao i pravila i oprema variraju od tipa do tipa igre. U igri s 9 čunjeva kakva se najčešće igra u Evropi, masa kugle je nešto ispod 3kg dok njen propisani prečnik iznosi 16cm. Kugle za kadete i juniore nešto su manje (15cm i 14cm). Kugle za igru s 10 čunjeva mogu imati i do 22cm u prečniku, težiti i do 7kg i imati do 5 rupa za umetanje prstiju.
U kuglanju s 9 čunjeva koristi se 8 istovetnih čunjeva i jedan čunj s krunom (tzv. čunj br.5 - kralj). Dok obični čunjevi teže oko 1750g (uz dopušteno odstupanje od 30g), čunj br.5 teži oko 1780g (uz jednako dopušteno odstupanje).
Staza je od linije s koje se kugla izbacuje do semaforske stene dugačka 18,30m a široka od 1,30 do 1,70m.
Učesnici kuglačkih turnira dele se u čak 10 starosnih grupa.
Kod igre s 9 čunjeva, igra se deli na tri osnovna vrste: igra na pune, igra na čišćenje i mešovita igra.
Kod igre na pune kugla se baca prema svih 9 čunjeva vrednost svakog oborenog čunja iznosi 1 poen.
Kod igre na čišćenje prvi udarac jednak je kao u igri na pune ali se igra nakon toga nastavlja i svakim novim udarcem igrač nastoji se oboriti preostale čunjeve.Svaki udarac tako dobija onoliko poena koliko je čunjeva kugla oborila.
Kod mešovitog načina jedna serija udaraca izvodi se na pune a druga na čišćenje.
Udarac je ispravan kada igrač kuglu položi na dasku za polaganje a ona pređe izlazni vrh daske i aktivira foto ćelije.
Neregularnim udarcima smatraju se oni kod kojih je:
-takmičar prestupio
-kugla pala van daske za polaganje i na površinu staze
-koleno ili ruka igrača dotaknula tlo prilikom izvođenja udarca ili se igrač telom oslonio na ogradu
-kugla poskočila i nije uspela da aktivira foto ćeliju
-kugla do čunjeva stigla pre paljenja zelenog svetla (u kom slučaju udarac nije registrovan).
Na takmičenjima igra može trajati 20min (za 50 bacanja), 12min (za 30 bacanja) i 8min (za 20 bacanja).
Pravila nalažu da je obavezna oprema svake kuglačke sale: časovnik, libela, vaga, merna traka (20cm), metalni lenjir, šablona za čunjeve, šablona za kugle te termometar.
