Veslanje

Veslanje

            Veslanje je sport u kome jedna ili više veslača u specijalno oblikovanom plovilu teže tome da za najkraće moguće vreme veslajući preÄ‘u odreÄ‘enu razdaljinu. U drevna vremena, Feničani, Grci i Egipćani trkali su se sa galijama na prirodnim vodenim putevima ili čak i na veštačkim hezerima usred ogromnih rimskih koloseuma koji su bili posebno prilagoÄ‘avani za ovu priliku. Prve savremene veslačke regate organizovane su u Engleskoj u 18. veku, ali su trke čamaca izmeÄ‘u studenata čuvenih univerziteta Oksford i Kembridž, održane 1892. godine, uvele veslanja meÄ‘u takmičarske sportive. Prva oda sada već čuvenih engleskih regata, Hinli rojal, održana je 1839, a paralelno se popularnost ovog sporta širila i na prostorima Francuske. Pred kraj devetnaestog veka. 1892. godine, osnovana je MeÄ‘unarodna veslačka federacija – FISA (Fédération Internationale des Sociétés d’Aviron), a četiri godine kasnije ovaj nautički sport prvi put se pojavio i na Olimpijskim igrama u muškoj konkurensciji, dok je 1976. i u ženskoj konkurenciji sem kategorija dvojac s kormilarom i četvrec bez kormilara. Prvo svetsko prvenstvo u muškoj konkutenciji održano je 1962. godine, a prvo prvenstvo za žene 12 godina nakon toga.

Vodena površina na kojoj se odvija trka je pravolinijska i podeljena na šest do osam staza. Veštačko jezero za trke trebalo bi da je zaklonjeno od vetra i da nema vodene struje, pošto talasi mogu da zasmetaju takmičarima, a obale bi trebalo da su tako namestene da ih apsorbuju, a ne odbijaju. Trke na kojima treba da se preÄ‘e razdaljina od četiri do 6 kilometara održavaju se na rekama. U zavisnosti od broja takmičara, kvalifikacione runde se sastoje od kvalifikacija, četvrtfinala i polufinala. Oni koji postignu najbolje vreme u polufinalnoj trci (trkama) imaju privilegiju da u finalu startuju u središnjoj stazi, čime dobijaju bolji pregled napretka protivnika.

            Za različite discipline i različiti čamci se koriste. U rimen čamcima svaki veslač ima jedno veslo, dok u skul čamcimaima dva. Sa izuzetkom skifova, koji su za jednu osobu, čamci imaju izmeÄ‘u dva i osam veslača, sa kormilarom ili bez njega. Mogu se praviti od drveta, ali su uglavnom od ugljeničnih vlakana. Vesla su prvobitno pravljena od drveta, sa simetričnom lopaticom, a danas se kao i čamci prave od uglejničnih vlakana i imaju asimetričnu lopaticu zbog boljeg provlaka kroz vodu. Rimen vesla su duža i imaju širu lopaticu, pošto silom kojom veslač deluje na vesla dolazi od gornjeg dela ruku.

Nevena Belić